Derkarbonizacija domaće potrošnje električne energije u Bosni i Hercegovini, prije svega, kroz dozvoljavanje građanima i privredi da koriste solarnu energiju, je blokirana od strane zakonodavaca i elektroprivreda, poručio je Damir Miljević, član Upravnog odbora Centra za održivu energetsku tranziciju – RESET.
On je na okruglom stolu „Finansiranje javnih projekata: Okolišna i ekonomska održivost termoelektrana na ugalj“ održanom u Banja Luci u organizaciji Mediacentra naglasio da je najlakši put za dekarbonizaciju domaće potrošnje, da se puste građani i privreda da proizvedu solarnu energiju. Ali, kako dodaje, u BiH je to zaustavljeno, prenio je Capital.
Na jednoj strani tako što nisu doneseni ili su loši podzakonski akti za usvojene zakone, a na drugoj, tako što elektroprivrede koče taj razvoj kako bi sačuvale monopol. U međuvremenu, dodaje, strani investitori ubrzano rade na korišćenju potencijala obnovljvih izvora u BiH, a država se nije zaštitila tako što bi tražila da ti jeftiniji kilovat-sati koje proizvedu prodaju ovdje umjesto u inostranstvu.
Solarnu energiju može da proizvodi svako
U isto vrijeme elektroprivrede pogrešno misle da će biti nosioci energetske tranzicije, a to nisu bile nigdje u Evropi, navodi Miljević.
On smatra da se javna elektroprivrede moraju transformisati jer energiju danas može da proizvodi svako, pa bi one morale da se okrenu uslugama balansiranja i skladištenja, agregacije.
Ekonomista Zoran Pavlović poručio je da bi svima trebalo da bude jasno da će struja biti sve skuplja i skuplja, a posebno iz uvoza. Jedino rješenje je okrenuti se domaćoj obnovljivoj energiji, prije svega se misli na solarnu energiju, koje BiH ima koliko hoće, rekao je on.
Dragan Ostić, asistent na programu “Energija i klimatske promjene” iz Centra za životnu sredinu rekao je da su kapitalni javni projekti u BiH prevashodno infrastrukturni i energetski i da se često finansiraju kreditima stranih banaka ili se kao izvođači radova pojavljuju strane kompanije koje pobjeđuju na tenderskim procedurama.
“Nerijetko u ovim procedurama nailazimo na manjak transparentnosti, određeni finansijeri se biraju radi lakših procedura, a neki od projekata su u suprotnosti sa međunarodnim obavezama BiH. Ugovori koje kineske kompanije potpisuju sa privatnim i javnim subjektima u BiH su uglavnom sakriveni od javnosti, a neki vjeruju da je razlog tome prikrivanje korupcije“, kaže Ostić.
Za to vrijeme, kaže Ostić, BiH uvozi energiju, lagano ostaje bez uglja, nezakonito otvara rudnike, a birokratija koči razvoj obnovljivih izvora energije.
