Energetska zajednica, uključujući Albaniju, BiH, Crnu Goru, Kosovo, Sjevernu Makedoniju i Srbiju, konačno će donijeti dugo očekivane ciljeve za 2030. godinu za obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost i emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Ministarski savez se očekuje, da će održati sastanak 15.decembra u Beču pod predsjedavanjem Ukrajine, saopštila je energetska zajednica. Osim zemalja regiona članice Energetske zajednice su i Gruzija, Moldavija i Ukrajina.
Treba napomenuti da je prvi rok za postavljanje ovih ciljeva energetske zajednice bio novembar 2019, zatim je pomjeren na sredinu 2021, a sastanak Ministarskog saveta u decembru ove godine je određen kao datum za ovu odluku na prošlogodišnjem sastanku održanom u Beogradu.
Šta je Energetska zajednica?
Energetska zajednica uspostavljena je 25. oktobra 2005. godine te počela sa djelovanjem 1. jula 2006. godine.Energetska zajednica omogućava kreiranje najvećeg internog tržišta za električnu energiju i gas na svijetu, u kojem efektivno učestvuje Evropska unija sa jedne strane i sljedećih devet Ugovornih strana: Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Gruzija, Kosovo, Moldavija, Sjeverna Makedonija, Srbija i Ukrajina.
Energetske zajednica je organizacija koju čine: Austrija, Bugarska, Češka, Finska, Francuska, Grčka, Hrvatska, Italija, Kipar, Latvija, Litvanija, Mađarska, Nizozemska, Njemačka, Poljska, Rumunija, Slovačka, Slovenija i Švedska. Ovih 19 tzv. zemalja učesnica iz Evropske unije direktno učestvuje u radu tijela Energetske zajednice, a njihove pozicije prilikom glasanja izražava Evropska komisija.
Energetske zajednica ima za cilj kreiranje stabilnog i jedinstvenog regulatornog okvira i tržišnog prostora koji osigurava pouzdano snabdijevanje energijom i može privući investicije u sektore električne energije i prirodnog gasa. Pored toga, to je razvoj alternativnih pravaca snabdijevanja i poboljšanje stanja u okolišu, uz primjenu energetske efikasnosti i korištenje obnovljivih izvora.
Zaključivanjem ovog ugovora, Ugovorne strane iz regije se obavezuju da između sebe uspostave zajedničko tržište električne energije i gasa koje će funkcionirati po standardima tržišta energije EU s kojim će se integrirati. To se postiže postepenim preuzimanjem dijelova acquis-a EU, odnosno implementacijom odgovarajućih uredbi i direktiva EU u područjima električne energije, gasa, sigurnosti snabdijevanja, nafte, okoliša, obnovljivih izvora, energetske efikasnosti, infrastrukture, konkurencije i statistike.
Jednoglasnom Odlukom Ministarskog vijeća Energetske zajednice od 24. oktobra 2013. godine, Ugovor koji je prvobitno zaključen na period od deset godina, važi do 30. juna 2026. godine.
https://www.derk.ba/DocumentsPDFs/Ugovor%20o%20uspostavi%20energetske%20zajednice%20-%20H.pdf
Energetska zajednica planovi za 2030.
Sada je Sekretarijat saopštio da se očekuje da će odluka koja će biti usvojena u decembru ograničiti ukupne emisije gasova staklene bašte na nivou na kojem energetska zajednica ima 427,64 miliona tona ekvivalentnog CO2 do 2030., što predstavlja smanjenje od 60,9 odsto u odnosu na nivoe iz 1990, saopštio je Sekretarijat.
Što se tiče obnovljivih izvora energije, Sekretarijat je naveo da se predviđa da će usvojeni nacionalni ciljevi sveukupno predstavljati cilj od 31 odsto na nivou Energetske zajednice.
Inače, cilj EU za obnovljive izvore energije za 2030. je 32 odsto.
Kako bi se povećala energetska efikasnost i ušteda energije, očekuje se da će odluka Ministarskog saveta ograničiti potrošnju primarne energije na 129,88 miliona tona ekvivalentne nafte (Mtoe) i finalne energije na 79,06 Mtoe na nivou Energetske zajednice.
Usvajanje ciljeva je od suštinskog značaja da članice Energetske zajednice dostignu klimatsku neutralnost svojih ekonomija do 2050. i kratkoročno gledano smanje zavisnost od fosilnih goriva, naglasio je Sekretarijat.
UNECE objavio izvještaj koji ukazuje na ogroman neiskorišteni potencijal Zapadnog Balkana
Nezavisni globalni institut za obnovljivu energiju REN21 i Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE) su objavili svoj treći zajednički UNECE izveštaj o statusu obnovljive energije (UNECE Renewable Energy Status Report 2022). Te dve organizacije su organizovale onlajn prezentaciju rezultata i ukazale na ogroman neiskorišćeni potencijal za razvoj zelene energetike i unapređenje energetske efikasnosti u Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi. Za očekivati je da će Energetska zajednica kroz svoje ciljeve uzeti veliko učešće na iskorištavanju ovih resursa.
