Izazovi koje donosi uvođenje karbonske takse (CBAM), koja stupa na snagu 1. januara 2026. godine, potaknuli su federalnog ministra energije, rudarstva i industrije Vedrana Lakića na održavanje sastanka s kantonalnim ministrima. Naglašena je važnost koordiniranog djelovanja i hitnih izmjena propisa, kao i subvencioniranja postavljanja solarnih panela.
Prilagodba propisa bi olakšala razvoj čiste energije i povećala konkurentnost domaće industrije, ali i omogućila građanima da smanje troškove električne energije kroz prosumerski model. Industrija u kantonima koji ne usklade zakone bi se mogla suočiti s ozbiljnim posljedicama zbog dodatnih troškova prilikom izvoza u EU.
Ministar Lakić je tom prilikom istakao:
“Ukoliko se ne izmjene propisi i ne omogućimo bržu proceduru za postavljanje solarnih panela na krovove privrednih subjekata, te ukoliko ne budemo subvencionirali ove aktivnosti, mogli bismo imati veoma negativan uticaj na našu privredu. Federalno ministarstvo, u saradnji s Razvojnom bankom FBiH, već priprema finansijsku podršku za industriju, te poziva kantone da učine isto.”
Neki kantoni su već poduzeli korake na tom planu, dok drugi kantoni još nisu spremni. Uvođenje karbonske takse bi u tim kantonima moglo dovesti do velikog ekonomskog pritiska na industriju, ako ne izbjegnemo negativne ekonomske posljedice uvođenja CBAM-a i zaštitimo domaću privredu. Očekujemo i od nadležnih institucija na državnom nivou da što prije urade svoj dio obaveza kada su Zakonski propisi u pitanju.
Sastanak je označio važan korak ka jačanju koordinacije između federalnih i kantonalnih vlasti u nastojanju da se omogući prilagodba industrije ali i građana novim ekološkim zahtjevima i ekonomskim izazovima koji dolaze s karbonskom taksom. Ministarstvo od kantona očekuje hitne izmjene zakonskih propisa kako bi se ubrzale procedure za postavljanje solarnih panela na krovovima privrednih subjekata. Proizvodnja tzv. čiste energije za sopstvene potrebe bi privrednim subjektima omogućila oslobađanje od plaćanja karbonske takse (CBAM) prilikom izvoza u EU. To bi se pozitivno odrazilo, ne samo na njihovu konkurentsku prednost, već i na energetski i ekonomski sistem FBiH.
Olakšani propisi neće koristiti samo industriji već i građanima. Postavljanjem solarnih panela na krovove svojih kuća smanjili bi troškove električne energije kroz prosumerski model koji podrazumijeva da su potrošači ujedno i proizvođači električne energije, saopćeno je iz Ministarstva energije, rudarstva i industrije FBiH.
Šta je CBAM?
Od 1. januara 2026. godine sav uvoz aluminija, čelika, željeza, gnojiva, električne energije, vodika ili cementa u EU bit će podložan Uredbi EU o mehanizmu za prilagodbu granice ugljika (CBAM) uz kazne (penale) za nepoštivanje. Analiza projekta EU4Energy pokazala je da je električna energija najteže pogođena industrija u BiH.
BiH može izbjeći CBAM za izvoz električne energije (ne i za druge proizvode) do 2030. godine ako uvede ETS-a (Sistem trgovanja emisija) u BiH, jer se troškovi ugljika plaćeni u zemlji odbijaju od CBAM-a.
