Evropski parlament o prekograničnom porezu na CO2 i karbonski otisak kao nužna informacija u poslovanju bh. kompanija
Govoreći na panel-diskusiji u Briselu, evropski poslanik Petros Kokalis je podsjetio da mnoge zemlje članice forsiraju energetsku bezbjednost nauštrb dekarbonizacije i vraćaju ugašene elektrane na ugalj na mrežu. Ovaj parlamentarac se usprotivio kažnjavanju zemalja Zapadnog Balkana zbog toga što proizvode struju iz uglja, budući da EU čini isto.
CBAM – Mehanizam za prekogranično prilagođavanje karbona, ocarinjavanje emisija ugljen-dioksida iz uvoznih sirovina i električne energije, treba da bude uveden 1. januara. U prve tri godine se ne predviđa naplata, već samo obračun, da bi od početka 2026. taj namet bio postepeno povećavan do 2030. godine, kada bi se dostigle željene tarife.
Do tada će biti neophodno izvršiti procjene učešća CO2 u svakom proizvodnom procesu i za svaki konkretan proizvod. Karbonski otisak je specifičan za svaku različitu situaciju i sa načinima njegovog izračuna će se morati upoznati svi subjekti u procesu dekarbonizacije.
Zemlje koje u EU izvoze struju i sirovine uključene u sistem mogu da izbjegnu plaćanje poreza na CO2 jedino ako i same uvedu naplaćivanje emisija karbona
Zemlje koje u EU izvoze struju i sirovine uključene u sistem mogu da izbjegnu plaćanje poreza na CO2 ako i same uvedu naplaćivanje emisija karbona, a prihod bi se koristio za dekarbonizaciju. Takvi mehanizmi treba da budu ekvivalent Sistemu EU za trgovanje emisijama (EU ETS). Ugovorne strane Energetske zajednice, među kojima su sve zemlje Zapadnog Balkana, moraju da ispune stroge uslove da bi do 2030. bile izuzete iz CBAM-a za električnu energiju.
Državama članicama EU energetska bezbjednost trenutno važnija od dekarbonizacije
Član Evropskog parlamenta Petros Kokalis, na panel-diskusiji ‘Može li politika EU da pogoni dekarbonizaciju na Zapadnom Balkanu? – Uticaj EU ETS-a i CBAM-a na zapadnobalkanske zemlje’ objasnio je da je CBAM osmišljen tako da doprinese cikličnoj transformaciji EU u privredu u kojoj je proizvođač odgovoran za svoj proizvod tokom cijelog njegovog životnog vijeka. Kazao je i da će trebati da se ispita na hiljade proizvoda kako bi novi porez precizno odgovarao njihovom takozvanom karbonskom sadržaju. Riječ je zapravo o količini emisija CO2 iz njihove proizvodnje i upotrebe. Karbonski otisak biće neophodno procijeniti za sve proizvode i sve procese.
Treba testirati na hiljade proizvoda da se tačno utvrdi njihov karbonski otisak i odredi poreska tarifa
Evropski parlament želi da EU prihode iz CBAM-a upotrijebi za podršku najnerazvijenijim zemljama u prilagođavanju klimatskim promjenama, podsjetio je Kokalis. Takođe je ukazao da su brojne države članice koje su nakon napada Rusije na Ukrajinu počele da vraćaju u rad ugašene termoelektrane na ugalj, kako bi nadomjestile ruska fosilna goriva. Kod njih prioritet prelazi sa dekarbonizacije na energetsku bezbjednost, ocijenio je.
„Ne možemo mi da proizvodimo električnu energiju iz uglja, a da kažnjavamo njenu proizvodnju na Balkanu. Ne možemo da izvozimo robu iz prljave proizvodnje s niskim maržama, a kažnjavamo njen uvoz. Ne možemo oporezovati emisije CO2, a dozvoljavati izbjegavanje poreza“, istakao je Kokalis i pozvao na saradnju sa Zapadnim Balkanom da se klimatska akcija vrati u kolosijek.
Zemlje Zapadnog Balkana bi ubirale 2,8 milijardi eura godišnje kada bi same uvele naplatu karbona
EU bi iz CBAM-a prikupljao 537 miliona eura godišnje od četiri zapadnobalkanske zemlje koje direktno tamo izvoze električnu energiju: Bosne i Hercegovine, Srbije, Sjeverne Makedonije i Crne Gore, napisao je Bankwatch u svom novom izveštaju. Računica je zasnovana na cijeni od samo 50 eura po toni emisija CO2.
Ukoliko zemlje regiona uvedu vlastite mehanizme naplate karbona, prikupljale bi, po procjeni, ukupno 2,8 milijardi eura godišnje.
Karbonski otisak važan u poslovanju bh. izvoznika
U Bosni i Hercegovini mnogi su već prepoznali zahtjevne obaveze koje su pred njih postavili novi propisi i opredijeljenost države za dekarbonizaciju. Osim što će država u narednim mjesecima morati uskladiti svoje strateške dokumenate sa Deklaracijom iz Sofije, Sporazumom iz Pariza o klimi i drugim međunarodnim obavezama, pred njenim poduzetnicima je trnovit proces prilagođavanja.
U ovim procesima, poduzenici s pravom očekuju podršku organa vlasti. Procesi poput smanjivanja karbonskog otiska proizvoda koje izvoze u zemlje Evropske unije, bez obzira što ona istovremeno za sebe primjenjuje povoljnija rješenja, neminovnost je s kojom će se morati nositi izvoznici ukoliko žele biti konkurentni na tržištu.
Moderne kompanije okrenute budućnosti trebalo bi da nauče kako da izračunaju svoj karbonski otisak da bi bile u stanju da izvrše konkretnu optimizaciju svoje proizvodnje u smijeru CO2 neutralnosti. Granične vrijednosti CO2 emisija će u perspektivi postati sastavni dio tendera u poslovanju, a moraće se uzeti u obzir i sve veće cijene za emisiju CO2, kao i obaveza kompanija da od 2023. dostavljaju dokazive podatke.
Početni korak u tom procesu bh. poduzetnicima nudi firma EMT SOLAR, specijalizovana za izračun karbonskog otiska koji će u mnogim sektorima predstavljati važnu konkurentsku prednost.
Ukoliko ste zainteresovani za izračun karbonskog otiska, vaša adresa je EMT SOLAR. Javiti se možete putem elektronske adrese info@solarno.net ili popunjavanjem pristupne ankete koja se nalazi na ovom linku.
